Tehnološke kompanije usporile sa zapošljavanjem
Iako većina kompanija još nije primenila veštačku inteligenciju u punoj meri, ukupno tržište rada za sada nije drastično pogođeno, rekao je Briggs u epizodi podkasta podeljenoj ekskluzivno sa CNBC-jem. Međutim, u sektoru tehnologije već se primećuje povlačenje poslodavaca kada je reč o zapošljavanju, a najviše su pogođeni mlađi kadrovi.
„Ako pogledate trendove zapošljavanja u tehnološkom sektoru, oni su poslednjih 20 godina rasli prilično linearno u odnosu na ukupan broj zaposlenih. U poslednje tri godine vidimo pad zapošljavanja, ispod očekivanog trenda“, naveo je Briggs.
Od objavljivanja ChatGPT-a u novembru 2022. godine, generativna AI je doprinela usponu Nvidije do titule najvrednije kompanije na svetu i primorala čitave industrije da se prilagode njenim implikacijama. Ovi modeli sve bolje obavljaju rutinske zadatke, a neki stručnjaci smatraju da su već na nivou ljudskih softverskih inženjera.
Ko je najviše pogođen promenama?
To izaziva bojazan da će, iako će automatizacija povećati produktivnost kompanija i obogatiti akcionare, određeni delovi tržišta rada biti ozbiljno pogođeni u narednim godinama. Neki tehnološki giganti već otvoreno govore o tome: Alphabet i Microsoft navode da AI generiše oko 30% koda na nekim projektima, dok je izvršni direktor Salesforce-a Marc Benioff u junu rekao da AI obavlja i do 50% posla u njegovoj firmi.
Mladi radnici u tehnologiji, čiji se poslovi najlakše automatizuju, prvi su konkretan znak ovog pomeranja, navodi Briggs. Povećanje nezaposlenosti među njima znatno je veće nego u ostatku tehnološkog sektora i u odnosu na druge mlade radnike.
George Lee iz Goldman Sachs Global Institute dodaje da tehnološki direktori sada odlažu zapošljavanje junior pozicija dok uvode AI. „Mladi zaposleni su u ovom trenutku pomalo kolateralna šteta tog procesa“, kaže on.
Prema Briggsu, u osnovnom scenariju oko 6–7% svih radnika moglo bi da izgubi posao zbog automatizacije putem AI. Proces bi bio bolniji ako bi usvajanje tehnologije bilo brže od predviđenih deset godina, bilo zbog tehnološkog napretka ili ekonomske krize koja tera kompanije na smanjenje troškova.
Ako istraživači postignu AGI (veštačku opštu inteligenciju) — sposobnost mašina da uče i prilagođavaju se u svim domenima kao ljudi — uticaj na radnu snagu bio bi još dublji, ističe Briggs. „U takvom svetu, prostor za zamenu ljudskog rada bio bi daleko veći, a posledice na tržište rada mnogo disruptivnije.“
